Protopage

Protopage poseduje odličan Help/About koji će vas korak po korak provesti kroz sva podešavanja Protopage strane. Takođe na Protopage Blogu možete naći dosta zanimljivih informacija.

• Help: http://protopage.com/web/help/introduction.jsp
  
• News Blog: http://blog.protopage.com/about-protopage/
  

Uporedni pregled nekih startpage alata

Na sajtu Benchmarkr sajtu možete videti detaljan pregled najbitnijih karakteristika tri startpage alata.

Wiki

Wiki je web sajt koji omogućuje kolaborativno kreiranje elektronskih sadržaja od strane korisnika. Reč wiki je skraćena forma od havajskog wiki-wiki, što znači "brzo". Prvi wiki je kreiran 1995. godine sa ciljem kreiranja autorskog alata koji bi širokoj populaciji korisnika omogućio da jednostavno postavljaju sadržaje na Web.  Wiki alati su primer tzv. socijalnog (društvenog) softvera koji je upravo namenjen za zajednički rad grupe korisnika. U Wiki stranicama korisnici mogu dodati, obrisati ili editovati sav sadržaj, ponekad i bez potrebe da se registruju na stranicu. Osnovna karakteristika Wiki sistema je da svi koji pristupe toj stranici, ravnopravno učestvuju u procesu stvaranja novih znanja.  Najočigledniji i najpoznatiji primer wikija je Wikipedia, koju su kreirali hiljade nezavisnih korisnika, unoseći sadržaje o kojima poseduju neko znanje. Na taj način se znanje cele ljudske zajednice prikuplja i uobličava na jedno mesto. Iako se u početku ovaj koncept činio nemogućim i vrlo riskantnim zbog slučajnog ili namjernog objavljivanja pogrešnih informacija, Wikipedia je dokazala da ovaj pristup upravljanja informacijskim resursima može rezultirati kredibilnim i stabilnim sadržajem. 

Blog

U širem smislu, Weblog je Web sajt koji se lako kreira i lako ažurira, omogućavajući autoru (ili autorma) brzo postavljanje informacija na Internet sa bilo kog mesta. Današnji Weblogovi ne zahtevaju od korisnika da poseduje znanje o HTML kodu i FTP, da bi se neki sadržaj postavio na Weblogu i omogućila komunikacija. Upotreba Webloga jednostavna je koliko i slanje e-maila.

U tehničkom smislu, Weblog predstavlja vrstu automatizovanog Web sajta, gde se sadržaj (tekstovi, slike, multimedia) unosi i prikazuje hronološki, što predstavlja bitnu razliku u odnosu na klasičan prikaz sajtova sa vestima, gde se posebno izdvajaju najvažnije vesti (pogledati izbor prikazanih vesti na prvim stranicama sajtova sa vestima). Na ovaj način se dobija pravičan prikaz svih članaka (Weblog unosa) koji se objavljuju, bez obzira na njihovu važnost.

Automatizovani Web sajt podrazumeva korišćenje Internet (Web) tehnologija koje omogućuju napredni programski sistem automatskog (dinamičnog) formiranja Web stranica, gde nije potrebno znati ništa drugo - nego napisati tekst, odnosno kreirati sadržaj.

Stvarna razlika između Web sajta i Webloga, ne ogleda se samo u procesu postavljanja sadržaja na Internet, već u samom sadržaju. Weblogovi nisu kreirani na statičkom konceptu sadržaja, već su dizajnirani tako da omoguće brzu i laku promenu sadržaja, koja omogućava komunikaciju korisnika Webloga. Na Weblogovima se vrši intenzivano dnevno ažuriranje sadržaja od strane velikog broja korisnika. Weblogovi su namenjeni aktivnim čitaocima koji žele da javno razmenjuju svoja mišljenja i ideje, čitaocima koji vole da postavljaju pitanja i prosleđuju linkove na kojima se može pronaći više inofrmacija o određenoj temi. Oni zahtevaju od čitaoca da „razmišlja“ i i da svoje stavove predoči drugima. Dakle, Weblogovi su predviđeni za interaktivnu komunikaciju između većeg broja korisnika

Alati za upravljanje sopstvenim učenjem

1. Alati za upravljanje sopstvenim učenjem i produktivnošću, razmenu sadržaja i grupnu kolaboraciju (Tools for managing your own learning and productivity, for sharing resources, as well as group collaboration) 2. Alati za kreiranje, isporuku i upravljanje e-učenjem (Tools for creating, delivering and managing learning)

Trendovi i tehnologije

Da bi se obezbedila socijalizacija prilikom učenja, pojavila su se dva pravca u e-učenju.

1. Kombinovano učenje (Blended Learning): Ovo učenje je prvo definisano kao mešavina elemenata neposrednog učenja (face-to-face) sa elementima online učenje. Za kombinovanje pomenutih elemenata ne postoji opšte definisano pravilo. Prava kombinacija će zavisiti od većeg broja različitih faktora koji podrazumevaju profil korisnika, budžet i tako dalje. Drugi termin za “kombinovano učenje” je “hibridno učenje” i on se često koristi u formanloj edukaciji. Vremenom termin se sada proširio tako da predstavlja ponudu učenja upotrebom različitih medija, formata i pristupa učenju.

2. E-učenje uživo (Live e-Learning): U situacijama kada neposredno učenje nije moguće, na primer kada se studenti nalaze na različitim stranama zemlje ili sveta, sistemi i alati se upotrebljavaju da bi se omogućilo da se udaljeni učesnici u isto vreme okupe putem mreže sa tutorom koji vodi sesiju. Ovi alati su bili poznati kao “virtuelne učionice” ili “online konferencijski sistemi”. E-učenje uživo je takođe poznato kao sinhronizovano učenje ili “učenje u realnom vremenu” – da bi se napravila razlika sa asihronim ili učenjem sopstvenim tempom.

Alati za upravljanje sopstvenim učenjem

Osnovne dve kategorije alata za e-učenje na osnovu podele C4LPT centra su:

1. Alati za upravljanje sopstvenim učenjem i produktivnošću, razmenu sadržaja i grupnu kolaboraciju (Tools for managing your own learning and productivity, for sharing resources, as well as group collaboration)

2. Alati za kreiranje, isporuku i upravljanje e-učenjem (Tools for creating, delivering and managing learning)

Svaka kategorija ima svoje podkategorije sa listama pripadajućih alata.

Uloge u e-učenju i Kategorije alata

Proces elektronskog učenja se sastoji od dve osnovne faze:

(1). Razvijanje sadržaja za e-učenje

(2). Isporuka i održavanje sadržaja za e-učenje

Šire posmatrano, tipični proces elektronskog učenja obuhvata faze planiranja,projektovanja, razvoja, evaluacije, isporuke i održavanja. Proces e-učenja je po prirodi iterativan.U zavisnosti od mogućnosti, veličine i namene projekta, broj osoba uključenih u različite faze projekta elektronskog učenja prilično varira. Neke uloge i odgovornosti se mogu poklapati, a takođe mnogi zadaci u okviru procesa e-učenja su međuzavisni i povezani.